Истина је волимо симболику и персонализацију нашег накита. Постоји много начина да се то уради, а прстенови са печатима су увек играли своју улогу. Свет има новооткривену љубав према њима како се трендови развијају и расте наша наклоност посвећеном или персонализованом накиту. Ребус је компанија специјализована за прстење и дугмад за манжете. Сео сам са Емметом Смитхом и разговарао о његовом дивном друштву.
Радим у трговини накитом од 1986. Мој први упад у ту трговину био је у Сир Јохн Цасс Сцхоол оф Арт у Вајтчепелу, где сам провео годину дана учећи дизајн и прављење накита, постављање камена, сребрнину и ручно гравирање.
Емет Смит, РЕБУС
Одмах сам се заљубио у ручно гравирање Потпуно бих се изгубио у минијатурном свету који бих могао да створим. Затим сам започео 5-годишње науковање у компанији у Хатон Гардену под називом РХ Вилкинс. Тада нисам знао да ћу купити ту компанију дванаест година касније.

”Ребус сам покренуо 2005. године, углавном због фрустрације што су ми послани неквалитетни печатни прстенови да радим”

Такође, РХ Вилкинс је био Б2Б бизнис. Имајући радионицу изузетно талентованих гравера, желео сам да промовишем уметност ручног гравирања директно купцу који носи наш накит.
Ребус, Б2Ц бренд накита, омогућио ми је управо то. Цео мој тим воли да блиско сарађује са нашим клијентима како бисмо креирали заиста маштовита уметничка дела која потом запечатимо и угравирамо у комад Ребус накита који смо креирали за њих. Сваки купац у радњи је позван у нашу радионицу, где се сусреће са занатлијама који праве свој накит. Увек су веома заинтересовани за процес гравирања и задивљени су детаљима који се могу постићи само малим ручним длетима (граверима).
Овај директан контакт са купцем чини мени (нарочито што сам две деценије провео у радионици ван видокруга) и мом тиму велико задовољство.
Имамо прилично велики тим за независну компанију за накит. Радионица је испод продавнице. Овде правимо и гравирамо печате на прстење и друге комаде накита. Имамо осам гравера, од којих је један још на стажирању. Приправнички стаж траје 4-5 година, зависно од узраста и претходног искуства. Наша компанија за ливреју, Тхе Голдсмитхс Халл, уговара наше шегрте и даје њима и нама велику подршку. Занатство накита је мала, дивно подржавајућа индустрија пуна вештих занатлија и уметника.
Такође имамо интерно одељење за производњу и тим за продају и дизајн који ради са нашим клијентима како би испратио њихове идеје и обезбедио скице.
Рејчел, један од продајног тима, и један од гравера узимају оно што радимо на путу за САД, где постављамо изложбе пртљажника у хотелима. Отпутовали су у ЛА и Западни Холивуд у јуну и заказали састанке у хотелу Лондон.
Тренутно проводим доста времена живећи на Криту и набавио сам два пса, граничног колија (Кени) и овчарског пса мешанца (Доли). Оба пса су напуштена Доли је сигурно имала 2-3 месеца када сам је нашао у маслињаку. Кени је имао отприлике годину дана када сам га затекао како трчи око планинског пута. Претпостављам да је побегао од свог претходног власника. Нажалост, у руралним подручјима, пси се остављају везани у маслиницима или пољима нежељени штенци се често одбацују.
Ова прича је од Метјуа Харта, једног од наших мајстора гравера који је пратио Рејчел на америчкој изложби ковчега, који је дао свог пса угравирати на свом печатном прстену:
Моја мајка је као дете имала фок теријера и увек је желела другог. Тако смо једног дана нашли штенад фок теријера на продају. Одмах смо видели Теда и морали смо да га имамо. Назвали смо га ‘Тед’ зато што сам (осим што је изгледао као плишани медвед) у то време много гледао Оца Теда, и било је између Теда или Дугла. Тед сада има 6 година.
Прстенови са печатом су веома лични И направио печатни прстен у знак сећања на мог оца.
Ово је моја лична верзија жалобног прстена у духу Моменто Мори (већ имам још један прстен са печатом на коме је угравиран мото Моменто Вивере ‘памти да живиш’). Мој отац, Филип Смит (ака Дики, Детси, Капетан), умро је 2019. и одлучио сам да дизајнирам прстен са печатом у знак сећања на њега који бих могао да носим свакодневно и да га се сећам.
Облик је већа верзија Ребус Маркуисе-а, направљен је од 18-каратног жутог злата, а користио сам стакласти бијели и зелено/сиви емајл.
На једном рамену сам урезао уво. Ову идеју сам преузео након посете музеју у Берлину, где се налази стална староегипатска изложба. Сазнао сам да су Египћани користили ухо као икону у њиховој уметности, зидним резбаријама и носили као амајлије. Ове слухе или ‘Свете уши’ су уклесане у зидове храмова како би људи имали ухо свог божанства, да би поделили поруку са боговима и богињом.
Симболика амајлија за уши није увек добро схваћена, али ми се свиђа верзија да она представља особу и да је тако повезана са том особом. Повремено певушим неку мелодију или изговорим неколико речи на ‘његово ухо’ то је утеха за мене. Да не спомињем да би се свидјело татином смислу за хумор и натјерало ме да се понекад насмејем.
Изабрао сам бели емајл на горњој површини, као што се користи у традиционалном викторијанском накиту мементо мори. Унутар белог емајла налазе се подигнута златна слова која говоре „Не речима“. Мало сам се тргао, али он би ме увек загрлио у невољи. Није требало да каже ни реч били су непотребни. Фаза је такође део латинског мота где сам име Ребус преузео од „Нон вербис, сед Ребус“, не речима већ идејама или сликама.
У средини прстена је тамнозелено обојени емајл, који упућује на Ирску Тата је био веома поносан Ирац. Употреба белог емајла око зелене даје прстену са печатом изглед ока, квалитет који није планиран, али сам увек волео лепе грешке.
Испод зеленог емајла је урезана слика врата. Након што је тата умро, открио сам једну од његових бележница. Његов први и једини запис био је сонет који је преписао, а који је можда прочитао из неке од својих књига. На крају сонета написао је да је то једна од најлепших песама које је прочитао. Зове се:
Кад умрем и коначно легнем да се одморим од Гамел Воолсеи
постоји ред: ‘Као ваздух који се убрзава на отвореним вратима,’ што ме је погодило, и наравно, слика врата је моћан симбол и метафора.
Наша два срца урезана на вратима не требају објашњење.
Овај прстен носим сваки дан. Нисам још завршио. Имам још једно раме које бих једног дана могао да исклесам, и планирам да ставим поруку у њушку. Волео је Нила Јанга, па можда стих из једне од његових омиљених песама.
Овај прстен са печатом је подсетник, комуникација и почаст нашој љубави. Отац и син.
Гејл и Софи су једна другој поклониле прстен са својим псима. Дизајнирао и направио Ребус
Апсолутно да, наш постављач камена храни псе за спасавање и редовно их доводи. Такође, Кејт из продајног тима повремено шета своје псе на посао. Дакле, повремено имамо два горе и једну доле. Ребус продавница се налази на пијаци (Леатхер Лане, у центру Лондона) која је позната по својим прекрасним тезгама са храном. Кладим се да пси воле да долазе на посао!
Лорем ипсум долор сит амет, цонсецтетур адиписцинг елит, сед до еиусмод темпор инцидидунт ут лаборе ет долоре магна аликуа. Ут еним ад миним вениам, куис ноструд екерцитатион улламцо лаборис ниси ут аликуип ек еа цоммодо цонсекуат.